Osmog decembra oko sedam uveče pozvao me Đole da mi kaže da uđem pravo u kuću. Da ostavim stvari iz prodavnice u kolima.
Natovarila sam se ipak i ušla. Bio je mrak. Gorelo je par sveća.
Odjednom sam čula muziku i videla njega kako mi prilazi. Zagrlio me snažno i počeli smo da se vrtimo u krug.
Nešto je pričao, a ja sam brinula o kesama. Nastavio je i govorio kako bi za mene sve uradio, pa čak i klečao na kukuruzu.
I odjednom uzme čovek i iz džepa svuda po kući razbaca zrna kukuruza. Uhvatim se za glavu, pa ko će ovo sve da skuplja, i dok sam se pribrala vidim njega kako je zaista kleknuo.
Rekla sam DA, a zrna kukuruza sam nalazila i godinama kasnije.
